Nikola's Blog

Da kucnem u drvo...

Kao sto sam vec rekao ovakva putovanja posle nekoliko puta postanu na neki nacin rutina. Napamet se zna sta kojim redom treba uraditi. Nema posebnih priprema, nema nervoze pred put. O putu se pocne razmisljati vece uoci.

Medjutim ovoga puta je sve pocelo malo ranije...

Naime par dana pred moj odlazak u glavnom gradu Indije, Mumbajiu, su se desavali teroristicki napadi na elitne hotele. U njima je tokom 4-5 dana ubijeno oko 200 ljudi a ranjeno isto toliko. Mnogi taoci su posle vise dana spaseni. Naravno udar je bio namenjen zapadnim turistima. I glavna zanimljivost, teroristicka organizacija koja je preuzela odgovornost je iz okoline Hyderabada, grada u koji putujem.

Bio sam na petnickoj konferenciji u to dobam, zaokupljen drugim obavezama, kada su telefoni poceli da zvone, poruke da stizu, emailovi da pune inbox. Uglavnom u sali ljudi su pitali da li znam sta se desava. Medjutim iako nama cudno izgleda takav strah je izistinski zaokupio svet.

Oko 30-40% delegata je otkazalo ucesce u zadnjem momentu. Medju njima i oni koji ne bi trebalo to da rade jer im je u opisu posla da idu i u krizna podrucja.

Ni jednog momenta mi nije padalo na pamet da odustanem. Iz vise razloga. Prvo, mala je verovatnoca da se napad desi ponovo u tako kratkom vremenskom intervalu. Drugo Nyderabad je mnogo daleko od Mumbaija da bi bili ikako povezani. Trece ne verujem da bi i teroristi udarili na grad odakle dolaze.

Jedino sto me je plasilo jeste to sto ce bezbednost sada biti toliko visoka da je pitnje da li cemo imati slobode za obilazak grada, odlazak u kafice i klubove... Slobodnog vremena je malo, ali ne zelim bas da ga provedem u hotelu u kom sam ceo dan na Konferenciji.

Na srecu sumnje se nisu u potpunosti ostvarile. Ili smo mi srbi uspesni u eskiviranju sila prinude :)

posted by Nikola @ 4:51 AM