Nikola's Blog

Da kucnem u drvo...

2008-12-04T04:51:00.003+01:00

Kao sto sam vec rekao ovakva putovanja posle nekoliko puta postanu na neki nacin rutina. Napamet se zna sta kojim redom treba uraditi. Nema posebnih priprema, nema nervoze pred put. O putu se pocne razmisljati vece uoci.

Medjutim ovoga puta je sve pocelo malo ranije...

Naime par dana pred moj odlazak u glavnom gradu Indije, Mumbajiu, su se desavali teroristicki napadi na elitne hotele. U njima je tokom 4-5 dana ubijeno oko 200 ljudi a ranjeno isto toliko. Mnogi taoci su posle vise dana spaseni. Naravno udar je bio namenjen zapadnim turistima. I glavna zanimljivost, teroristicka organizacija koja je preuzela odgovornost je iz okoline Hyderabada, grada u koji putujem.

Bio sam na petnickoj konferenciji u to dobam, zaokupljen drugim obavezama, kada su telefoni poceli da zvone, poruke da stizu, emailovi da pune inbox. Uglavnom u sali ljudi su pitali da li znam sta se desava. Medjutim iako nama cudno izgleda takav strah je izistinski zaokupio svet.

Oko 30-40% delegata je otkazalo ucesce u zadnjem momentu. Medju njima i oni koji ne bi trebalo to da rade jer im je u opisu posla da idu i u krizna podrucja.

Ni jednog momenta mi nije padalo na pamet da odustanem. Iz vise razloga. Prvo, mala je verovatnoca da se napad desi ponovo u tako kratkom vremenskom intervalu. Drugo Nyderabad je mnogo daleko od Mumbaija da bi bili ikako povezani. Trece ne verujem da bi i teroristi udarili na grad odakle dolaze.

Jedino sto me je plasilo jeste to sto ce bezbednost sada biti toliko visoka da je pitnje da li cemo imati slobode za obilazak grada, odlazak u kafice i klubove... Slobodnog vremena je malo, ali ne zelim bas da ga provedem u hotelu u kom sam ceo dan na Konferenciji.

Na srecu sumnje se nisu u potpunosti ostvarile. Ili smo mi srbi uspesni u eskiviranju sila prinude :)

Asia Again

2008-12-02T21:52:00.004+01:00

Iako sam mislio da sam svoju srecu sa egzoticnim putovanjima iskoristio izgleda da cu do putovanja do "normalnih" destinacija jos malo da sacekam. Posle Japana usledio je poziv na III Internet Governance Forum UN u Hyderabad u Indiji.

Odlasci na ovakve destinacije su vec postala rutina. Sajt Svetske zdravstvene organizacije, telefonski poziv Institutu "Batut", malo guglovanja turistickih informacija, viza...

Moji prijatelji se ponovo raduju jer znaju da ce biti lepih fotki i emailova, a i ovakvih postova.

Zato evo jos jedne price iz Indije.

Kao da sam namontiran u Photoshopu
a u stvari sedim na aerodromu u Indiji po dolasku

F2F Chatovanje

2008-07-05T11:25:00.002+02:00

Kao sto sam vec napisao jezik je velika barijera.

Medjutim. Ono sto je sigurno je da sa njihove strane mozete ocekivati silan napor da komuniciraju sa vam. Npr da vam bez prestanka pricaju na japanskom, ali glasno. Ili da koriste male prevodioce koje oni zovu Sensei iliti teacher. Ili da koriste Yahoo Translator.

U svojoj prvoj porodici domacinu sam imao zanimljive sagovornike. Njihov sin je mojih godina (iako izgleda deset godina mladji) i bio je raspolozen za razgovor, ali kako naravno govori a little englsih (sto je njihov najcesci odgovor, a znaci da nemaju pojma isti) morali smo da koristimo pomenuti Yahoo servis.

Tako smo nase slobodno vreme provodili ispred kompjutera jedan pored drugog i komunicirali tako sto ja unesem tekst u Yahoo na engleskom pa mu prevedem na japanski. A zatim on meni odgovori na japanskom a Yahoo kaze sta treba na engleskom.

Pravo face to face chatovanje.

Samo sto vam sada nisu potrebni emotikoni nego se faca vidi.

Bilo je zanimljivo.

Jedini problem je sto morate da koristite jednostavne recenice i fraze. Pa sam se naucio da pisem kratku formu, da ne kazem haiku.

JAXA

2008-06-13T18:13:00.002+02:00

Fotografije sa posete Japanskoj aeronautickoj istrazivackoj agenciji (JAXA) i najvecem planetarijumu u Aziji mozete pogledati na linku:

http://picasaweb.google.com/bozicn/JAXAJapan2008

Bez reci

2008-06-13T17:47:00.003+02:00

Negde u Japanu!

Stapici

2008-06-09T17:54:00.001+02:00

Od prvog dana jedem iskljucivo korsiteci stapice. Mnogo je lakse nego sto sam pretpostavio. Iako tehnika nije bas kakva treba da bude, nemam problema u koriscenju.

Trebace vremena da to bude skroz dobro ali posle ovih mesec dana vise u kineskim restoranima necu jesti viljuskom :)

Navikavanje na japanske tradicionalne rwstorane ide malo teze, pa sedenje u takvom polozaju umanjuje apetit. Tzv japanska dijeta :)

U tradicionalnoj kuci

Postavio sam neke fotke na Picasu, pa tamo mozete videti vise fotki. Pratite link: http://picasaweb.google.com/bozicn/Japan2008

Engleski jezik

2008-06-06T17:23:00.003+02:00

Ucite strane jezike. Obavezno.

Bilo koji.

"Izgubljeni u prevodu" je film koji sam odgledao do pola jer sam zaspao, ali su mi njega mnogi navodili kada sam se spremao za ovaj put. Medjutim to je samo lite verzija onoga sto se ovde desava.

U ovih prvih 4 dana sreli smo oko 25 ljudi koji su bili ucesnici nasih aktivnosti i jos mnogo njih sa strane, ali ukupno smo naisli na 1,5 osoba koje govre engleski. U ovo sam uracunao i svih 0.01 ljudi koji znaju nekoliko recenica.

Jako je zanimljivo kada nekoga nesto pitate a onda on ponovo pitanje (ako je kratko) pa onda pocne nesto na japanskom. Ili odmah pocne da prica na japanskom.

Sa druge strane jako su raspolozeni da se angazuju i da probaju da pomognu. To nema sumnje. Gosti su im glavni prioritet. Svi pokusavaju nesto da urade. Ali...

No vec smo se pomalo privikli pa uz pomoc nemustog jezika resavamo glavninu situacija.

Ako se vratim i pocnem da komuniciram rukama, pokazivanjem, onomatopejama i drugim elementima gestovnog govora vi imajte razumevanja i vrati te me na pravi put.

I kao sto rekoh. Ucite strane jezike.

Tokio

2008-06-05T18:08:00.019+02:00

Evo jos malo fotki. Sada iz Tokia. A cim nadjem malo vremena pisacu o temama koje pominjete u vasim komentatima.

Tokio - scena

Kisa u Tokiu

Tokio

Nacionalna galerija - delo poznatog arhitekte Kurokave

Unutar ovog prelepog zdanja

Kurokavina zgrada - enterijer

Enterijer

Kurokavino remek delo - impozantno izgleda

Budisticki hram u starom delu Tokia

Prilaz budistickom hramu

Tokio - setacka zona

Zeleznicka stanica u gradu velicine Uba, ustvari predgradje Tokia

Japanaka, ali vodic

Leptir masna

2008-06-05T18:04:00.002+02:00

Eto da ne bude da ne korstim rodjendanske poklone.

Prve sklike iz Zemlje izlazećeg Sunca

2008-06-04T10:49:00.010+02:00

Ulice gradica Ušiku

Zgrade su male, sa malim dvorištima

Moderan enterijer

Šef kuhinje

Slobodno odaberite...

Enterijer još jednog kafića u klasičnom japanskom stilu

Oficijalni početak programa

A da me vidite tek večers, sa sve leptir mašnom

Upravo stigao

2008-06-03T15:26:00.004+02:00

Posle 11,5 sati leta iz Minhena, sam stigao do Narito aerodroma u Tokiu.

Koridor leta je isao na sever duz Baltika, pa preko severa Rusije do same istocne njene istocne obale, pa pravo na jug ka Japanu.

U avionu sam se namucio sa smestanjem. Pa je zakljucak da arapski prevoznici (sa kojima sam leteo za Maleziju) imaju mnogo bolju uslugu u itom avionu. Sada nismo imali ekran za svako sediste, pa samim tim ni mogucnost biranja programa koji cemo gledati. A i prostor za smestanje je bio mnogo manji.

No da ne kukam. Put je prosao kako treba i bez problema. Pokusao sam da spavam u avionu kako bih uhvatio ritam dan/noc kakav vlada ovde u Japanu (+ 7 sati u odnosu na nas).

U Tokiu nas je sacekala kisa i prijatna temperatura na polju. Iako je jun mesec sezona kisa ovde, nadam se da ce biti prilike da se bas lepo uziva.

Engleskog za sada ima sporadicno na natpisima ulica, nazivima objekata, pa je ipak moguce snaci se. Ali kada se ode u manje mesto onda engleskog nestaje, i ostaju smao japanski znaci :)

Japanci govore engleski veoma slabo i lose. Ima ih koji govore dobro i oni su cesto prevodioci ostalima. U proseku mislim da se kod nas govori bolji engleski i da ga govori vise ljudi.

Na TV sam nasao jednu satelitsku stanicu - CNN, ali se sve sinhronizuje na japanski. Malo kasnije sam nasao na jednom TVu jednu emisiju na engleskom - u pitanju je skola engleskog jezika :)

Sutra nam krecu aktivnosti i obilasci, pa ce onda biti i vise utisaka.

Gde idem?

2008-05-27T15:54:00.007+02:00

Da bih se pripremio za odlazak u Japan, pronašao sam preporuke za putovanja u Japan. Medjutim pored standardnih preporuka za odlazak u inostranstvo, našao sma i nekoliko zanimljivih tekstova na srpskom jeziku o boravku u Japanu.

Moj Japan - http://www.politika.co.yu/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/Moj-Japan.lt.html

Nepismena u najpismenijoj zemlji - http://www.politika.co.yu/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/Nepismena-u-najpismenijoj-zemlji.lt.html

Ceremonija - http://www.politika.co.yu/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/Ceremonija.lt.html

Bolje sprečiti nego lečiti - http://www.politika.co.yu/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/Bolje-sprechiti-nego-lechiti.lt.html

Vreme je da idemo dalje...

2008-05-22T10:01:00.002+02:00

Evo dragi moji (virtuelni :) ) prijatelji približava se jos jedno putovanje u daleke krajeve. Istok je i dalje aktuelan. Dakle posle Indije, Malezije sada se putuje put Zemlje Izlazećeg Sunca - Japana.

Opet egzotični odlazak u daleke krajeve, opet očekivanje iznenadjenja i različitosti. Blaga trema od novog. Ali potpuno novog i drugacijeg.

Sa raznih strana dobijam informacije da ću biti totalno izgubljen u prevodu, a nedavni susreti sa japancima mi ne ulivaju nadu za korišćenje svih aspekata engleskog jezika.

No nije da sam bas crn u mislima. To je samo tako podgrevanje neizvesnosti.

Ocekujte od mene redovno, koliko je to moguće, postovanje na ovom blogu, ali i direktne mailove. Ne ocekujte od mene mnogo korišćenja mobilnog telefona, zbog cena rominga, ali slobodno saljite poruke. Takodje, čim dodjem tamo moracu da kupim 3g telefon jer u Japanu ne znaju za starije generacije :) Tako da će proći vreme od mog sletanja do trenutka kada budem mogao da vam se javljam i primam poruke.

Nadam se da ce mi biti lepo i pre svega zanimljivo, a samim time i svima vama koji ćete pratiti moje putešestvije preko ovog bloga.

Rodjendani u 21. veku

2008-03-27T10:04:00.002+01:00

Rodjendani su dani kojima se u detinjstvu radujemo najvise zbog poklona, a kako vreme odmice uglavnom zbog toga sto se tada okupljamo sa svojim prijateljima, bez obzira da li inace uspevamo da vidjamo. Ti dani su nekako rezeravisani i obavezni za druzenje.

Rodjendani su nam asocijacija na druzenje sa prijateljima.

Vasi prijatelji i drugovi su cestitanjem rodjendana pokazivali da im je stalo do vas, da misle na vas, da ste bliski. Cestitanje rodjendana niste ocekivali bas od svakog poznanika, ili kolege sa posla. Rodjendan je bio namenjen samo vama dragim i bliskim ljudima.

Medjutim socijalne kompjuterske mreze koje su postale veoma popularne i kod nas, kao npr Face Book, su donele nesto novo. Naime FB obavestava sve vase poznanike o tome da je danas vas rodjendan i sta onda dobijate.

Dobijate prpeun inbox na samom Face Booku ili na svom zidu na FB sa cestitkama za rodjendan. Ljudi vam pisu mailove i salju smsove.

Zbog cega je broj onih koji vam cestitaju rodjendan povecan u odnosu na prethodne godine? Da li ste povecali broj prijatelja?

To sto su vase privatne informacije, vasom voljom, sada dostupne svima, i sto sada ljudi osecaju potrebu da vam se jave kada vec dobiju u svoj inbox poruku da vam je rodjendan, ne znaci da ste time povecali broj svojih prijatelja.

Mozda ima ljudi koji uzivaju u tome da veliki broj ljudi, od kojih neke znaju samo virtuelno, sada ima potrebu da im cestita rodjendan. Neke od tih cestitki su kurtoazne, i to je ono sto ne valja.

Ja mislim da cestitanje rodjendana nekome treba da bude znak bliskosti i prisnosti, i da treba da bude rezeravisano samo za one uzak krug ljudi, a nikako za celokupnu virtuelnu zajednicu.

Nadam se da ce ova potreba da se svakome za koga cujete da mu je rodjendan a da ga znate jako posredno cestitate rodjendan veoma brzo ispariti.

Sedam vremenskih zona daleko

2008-01-06T19:57:00.000+01:00

(Za lokalni valjevski list "Kolubara" sam napisao putopisni tekst o putovanju u Maleziju pa on i ovde moze posluziti za zaokruzivanje price o tom putovanju, sve dok ne prodju praznici)

Sedam vremenskih zona daleko

Početak decembra 2007. godine me je odveo u sedam vremenskih zona daleku Maleziju, u njen glavni grad Kuala Lumpur. Na veliku konferenciju „GK3” u organizaciji Partnerstva za globalno znanje (Global Knonjledge Partnership), jedne velike međunarodne organizacije, koja sa jedne strane okuplja poznate svetske kompanije (tipa Microsoft), a sa druge međunarodne i regionalne organizacije iz celog sveta (kako organizacije UN, tako i nevladine organizacije) koje imaju određena znanja, veštine i koje mogu deljenjem svojih iskustava da pomognu razvoju nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Teme ove konferencije su bile: ljudi koji dolaze, nova tržišta i tehnologije u razvoju.

Na Konferenciji sam učestvovao kao deo tima Diplo Foundation, međunarodne organizacije sa sedištem u Ženevi, koja se bavi edukacijom u oblasti diplomatije, ali i pitanjima vezanim za korišćenje diplomatije u odlučivanju i upravljanju o temama vezanim za Internet. Upravljanje Internetom je upravo tema kojom se ja u ovoj organizaciji bavim već nekoliko godina. Tokom 2007. godine sam koordinirao projektom koji je okupio oko 30 mladih ljudi iz 18 zemalja celog sveta sa idejom da se definišu teme, problemi i potrebe koje se tiču mladih korisnika Interneta, kao specifične kategorije korisnika. Upravo su rezultati ovog projekta bili tema izlaganja na Konferenciji.

U delu Konferencije koji se ticao novih tehnologija govorilo se između ostalih o novim vidovima društvenog povezivanja na Internetu (Second Life, Facebook, MySpace…), novim mogućnostima, novim izazovima, ali i novim pretnjama i rizicima. Sve je više razlike između virtuelnog sveta i stvarnog sveta, pa je potrebno preći sa povlačenja pararela između ova dva sveta na potpuno novu analizu i novi ugao gledanja na virtuelnu stvarnost sa svim njenim specifičnostima.

Pred sam polazak sam naravno morao da dopunim svoje poznavanje Jugoistočne Azije, kako bih se pripremio za putovanje, ali i isplanirao svaki slobodan trenutak za turističke obilaske. Kada čovek pređe toliki put, mora da ga maksimalno isplanira. Religija, stanovništvo, kultura, privreda, i naravno Petronas kule – najviše zgrade na svetu. Mnogo razlika u odnosu na Evropu, mnogo specifičnosti. Sve to stvara zainteresovanost, ali i pomalo tremu od nepoznatog.

Pošto smo jedna od dve zemlje iz Evrope (pored Crne Gore) kojoj je potrebna viza za ulazak u Maleziju, odlazim na Dedinje sa ubeđenjem da otpočinjem još jedan mukotrpan posao viziranja svog pasoša. Međutim sve je drugačije nego do sada. Ljubaznost na prvom mestu, od portira na kapiji pa do konzula. Udoban smeštaj dok se papiri proveravaju, jedan dan potreban za izdavanje vize, i na kraju materijali sa turističkom ponudom Malezije. Sve je da ne poveruješ, ali onda stiže viza… A na vizi crvenim velikim slovima piše: „Posedovanje narkotika se u Maleziji kažnjava smrtnom kaznom”. Iako nikada niste planirali da imate karijeru međunarodnog trgovca drogom, ova informacija u vašem pasošu vas tera da postanete paranoični i da tokom čitavog puta u avionu proveravate svoje džepove, za slučaj da vam je neko nešto podmetnuo.

Zelenilo, vegetacija. To su prvi utisci posle 20 sati puta i promene tri aviona. Naravno i za nas visoka temperatura za ovo doba godine (od oko 30 stepeni), jer je Kuala Lumpur blizu ekvatora. No, ipak ono što najviše primećujete jeste visoka vlažnost vazduha. Ona se kreće od 70 procenata, ako imate sreće, pa sve do 100% kada postajete srećni jer počinje kiša, ali čim ona prestane postaje još gore. Ovde sam prvi put odbijao da koristim kišobran jer je kiša ta koja je olakšavala život, a vi ste ionako i pre kiše bili skroz mokri da vam je svejedno.

Visoke zgrade, hoteli, tržni centri, kongresne hale. Zlatni trougao, kako se zove ovaj elitni deo Kuala Lumpura u kojem smo mi boravili i živeli tokom svih osam dana. Petronas kule plene pažnju i privlače pogled. Noću su odlično osvetljene tako da uvek mislite da treba ponovo da ih fotografišete jer sada izgledaju još bolje. U pitanju je poslovna zgrada, sedište Petronas naftne kompanije, koja je sa svojih 88 spratova trenutno najviša zgrada na svetu (ne toranj, nego poslovna ili stambena zgrada). Sastoji se iz dve istovetne zgrade koje su na 41. i 42. spratu spojene mostom. Turistima je omogućeno da dođu do 41. sprata i da se na providnom mostu zadrže desetak minuta. Svakog jutra se dele besplatne karte za obilazak Petronas kula i to 1640 ukupno.

Pogled stvarno božanstven. Veliki grad kao na dlanu, a pogled seže daleko. Sve ostale visoke zgrade sada se gledaju odozgo. Dah zastaje, a vreme brzo leti. Opet samo nekoliko sekundi i superbrzim liftom ste u prizemlju. Postajete sitna tačka za novu grupu turista koja sada vas gleda odozgo. Kako li je tek na 88. spratu?

Ljudi ljubazni. Veoma ljubazni. Toliko da vam ponekada smeta to što vas stalno zapitkuju da li ste dobro, da li je sve u redu, kako ste danas… Ipak izgleda da je ta ljubaznost deo mentaliteta, a ne samo profesionalne ugostiteljske etike. Svi su takvi. Uz činjenicu da svi govore engleski (bivša engleska kolonija) osećate se stvarno prijatno.

Kada se izađe iz Zlatnog trougla i ode se u druge delove grada vidi se prisustvo kolonijalne arhitekture, ali i modernih zgrada. Shvatate da je ceo grad uravnoteženo razvijen i izgrađen. Da to nije samo slučaj sa konferencijskim delom grada.

Takođe postoji i deo grada koji se zove Kinseki grad, sa nekoliko zatvorenih ulica punih tezgi sa kineskom robom. Interesantno je da je roba koja se tamo prodaje mnogo kvalitetnija nego „naša” kineska roba, tj. tamo možete naći „prave” lažnjake (rade ih iste fabrike kao za brendiranu robu, samo ne plaćaju korišćenje brenda) za malo veću sumu koja je ipak i dalje manja od cene pravog proizvoda. Naravno u ovakvoj trgovini cenkanje je obaveza.

Noćni život je iznenađujuće dobar i bučan. Noćni klubovi, barovi, diskoteke, nisu nešto za šta biste pretpostavili da postoje u zemlji u kojoj postoji verska policija. Grad je veoma bezbedan i možete se slobodno šetati i ne morate skrivati da ste turista.

Hrana. Hm. Egzotična u najmanju ruku. Drugačija je od sve azijske hrane koje imamo prilike da probamo u Evropi. Ipak posle par dana ustalili smo se u restoranima gde se sprema domaća hrana po našem ukusu. Naravno da prvi dani boravka pokazuju sve blagodeti globalizacije, pa nam Mek Donalds donosi spas dok ne pronađemo dobru lokalnu hranu.

Velika konferencija, koja je okupila predstavnike svih kontinenata. Planeta u malom ugošćena u jednoj veoma gostoprimljivoj zemlji. Uspešno učešće na konferenciji, lep provod… Preporuka svakome, da poseti ovu divnu daleku zemlju. Upoznavanjem nove kulture, novih običaja i drugačijeg načina života čovek postaje mnogo bogatiji i pogled na svet mu se značajno menja.

http://revija.kolubara.info/sh/jan08/tekst/1728/

Dnevne novine u Srbiji

2007-12-26T13:25:00.000+01:00

Pre neki dan Predsednik Srbija je posetio gradilište Društva istraživača „Vladimir Mandić Manda“, tim povodom sam sutradan kupio sve dnevne novine koje sam našao na trafici kako bih uradio press cliping ovog događaja za Istraživače. Kako sam preživeo čitanje svih ovih novina teško je iskazati lako. Prosto moram tražiti od Istraživača da mi ovo računaju kao donaciju, ali ne u vrednosti dnevnih novina (oko 300 din), niti u vrednosti mog vremena, već u vrednosti pretrpljenog duševnog bola (brat bratu 400.000,00 dinara :) ).

ALO su izvesne dnevne novine koje se hvale da su najveće. I stvarno da biste ih čitali treba vam sto za stoni tenis. No vesti su veoma kratke i bey ikakve informacije u sebi da to čitanje neće dugo trajati.

SUTRA, da da. „Sutra“ su novine koje izlaze od skoro. Jedna od glavnih vesti je „Magarac čuva ovce“. Tu su naarvno i vesti iz pouzdanih izvora pune sočnih detalja, koje ne može niko da vam potvrdi sem određenih pokojnika i tog samog izvora.

GAZETA, tj „Srpska gazeta“, da se neko ne zezne i ne pomisli da je u pitanju ruska gazeta. Novine na istom kvalitetu papira, sa posebnim osvrtom pišu o jednom od predsedničkih kandidata, dok drugog favorita možete pronaći na marginama.

PRAVDA. Hmzanimljiv naziv. Pretenciozan? Pa ako se kaže kako je predsednik Srbije pio kuvano vino u fabrici „Krušik“, može se zaključiti samo da je vest nastala skraćivanjem zbog malog prostora namenjenog za istu, i igrom gluvih telefona. Istina je da je čaj a ne vino bilo posluženo u Istraživačima a ne Krušiku.

E sad dolazimo do onoga za šta sam do sada mislio da je žuta štampa. Ali u poređenju sa gore pomenutim, to su dela klasične književnosti.

KURIR. Standardno ekskluzivan. Crna boja i bukvalno i figurativno preovladava.

PRESS. Ovde čak čovek i može da se informiše. I dalje su tu vesti koje se oslanjaju specijalne izvore, ali pokrivene su skoro sve oblasti koje čitaoca mogu zaniamti. Skoro pa novine.

Hm. Bez posebne karakterizacije ću pisati o „Glasu javnosti“, novinama koje sam krajem devedesetih redovno čitao. Danas prazne. Bez informacija, bez senzacija. Ne sećam se ni šta bih vam o njima rekao.

I sada dolazimo do „Politike“, „Danasa“, „Blica“ i „Novosti“. Prave dnevne novine. Informativne i analitičke pre svega… Novosti su se dosta popravila u odnosu na vreme kada sam o njima mislio kao o radničkim novinama.

Ovo je bila jedinstvena prilika da u jednom slučajnom danu pregledam sve novine koje kod nas izlaze. I ovaj uzorak je pokazao upravo ono što smo i pretpostavljali.

Količina gluposti koje sam pročitao, i koncepcije koje nisam razumeo, kao i boja na prstima definitivno ukazuju na to da će ova akcija biti dobra donacija Društvu istraživača, ali kao što rekoh, kroz pretrpljeni duševni bol koji sam preživeo čitajući sve ono što ima hrabrosti da se nazove dnevnim novinama.

Idemo dalje

2007-12-24T15:12:00.000+01:00

Neki od vas su me pitali da li cu da pisem i dalje. E sad, iako je blog otvoren kako bih olaksao pisanje sa samog putovanja, pokusacu da nastavim sa nekim postovima koji se ticu tema interesantnih za mene i moju okolinu.

Citamo se.

Adaptacija

2007-12-24T14:44:00.000+01:00

Sa bilo kog putovanja da se vratimo uvek nam treba vremena za adaptaciju. uvek postoji neka zal za lepim trenucima, drugacijim od svakodnevnih.

Pa jos kad je to povratak sa jako uspesnog putovanja, u egzoticnu zemlju, zajedno sa zanimljivim ljudima, onda je ta adaptacija na svakodnevno i obicno, mnogo teza.

U takvim trenucima, sreca je ako vas kod kuce ceka veliki broj obaveza ili nekih aktivnosti. Nisam ni stigao da se osvrnem, niti raspakujem, niti objedinim utiske u jednu pricu, a vec stize na red odlazak u Petnicu i pregled prijava.

Cetiri dana posvecenosti odgovornom poslu odabira ucesnika za seminare u 2008. godini. To definitivno odvlaci paznju od prethodnog putovanja. Mada su bile 2 projekcije fotki za moje kolege i bezbroj sitnih prepricavanja, uz naravno jos uvek aktuelnu salu na racun mog (ne)uspesnog povratka iz te daleke zemlje.

Nazad na Balkan

2007-12-18T10:01:00.000+01:00

Prelazak iz kataraskog prevoznika u grckog prevoznika u Atini, je bio bas dobar nacin da se covek vrati na Balkan.

Stjuardese namrgodjene, kao da ih je neko naterao da dodju na posao. Dele klopu bez ikakvog manira i bez komunikacije sa putnicima, kao na pokretnoj traci. (Moram da priznam da sve ovo ne bih primetio da smo leteli JATom, jer bih to nekako i ocekivao :) )

Sve suprotno ljubaznosti osoblja arapskog prevoznika. Sve suprotno izgledu i osmehu arapskog osoblja.

A putnici. E to je prica za sebe. Dok smo 5-6 puta veci avion na letu do Atine popunjavali u redu, miru i tisini, ovaj mnogo manji je popunjavan uz mnogo buke, komentara, nervoze itd. Naravno ne znam da li treba da kazem, da su putnici uglavnom bili nasi :)

Povratak na Balkan iz sveta za koji mislimo da je mnogo manje uredjen i kulturan (ogromne predrasude) od nas, je bio bolan ali brz.

Home sweet home.

Over

2007-12-16T06:21:00.000+01:00

Evo me na aerodromu u Dohi. Cekam poletanje za Atinu. Napustio sam Maleziju, zemlju koja me je mnogo pozitivno iznenadila.

Juce popodne sam proveo u obilasku zanimljivih lokacija u samom centru grada. Shvatio sam da je KL u celini jako uravnotezenog izgleda, tj svi delovi su podjednako razvijeni. Mislio sam da je samo fensi deo grada u kom smo mi bili takav, ali ne. U sustini KL je jako moderan i lep grad. Sa dosta lepih gradjevina iz perioda britanske kolonijalne vlasti.

Zeleznicka stanica u KL

Nacionalna dzamija

Trg nezavisnosti

Naravno ima siromasnih kvartova, ali toga ima svuda. A cak i deo grada koji se zove China Town je jako simpatican.

KL je grad u kojem bih mogao ziveti. Doduse malo bi mi smetala visoka vlaznost vazduha, ali bih na neko odredjeno vreme mogao boraviti tamo.

Kada se vratim nazad postovacu jos neke fotke kako bih vam ilustrovao sam down town Kuala Lumpura.

Kao neka vrsta zakljucka, Malezija je drzava koju svakako treba posetiti. Ima mnogo sta da se vidi, a i veoma je ugodna za boravak.

Kosovo

2007-12-15T18:01:00.001+01:00

Ma sta mi mislisli o ovoj temi, ona je ocigledno svetska tema. Svih ovih dana su vesti o desavanjima u vezi Kosova i Metohije bile prisutne u dnevnim novinama.

Mnogo sam obicnih ljudi sretao koji su upoznati sa desavanjima kod nas.

Nije dakle da samo globalni mediji ponekad izveste o KiM, nego bar u ovoj zemlji ova tema jeste prisutna.

Naravno da to verovatno ima veze sa religijom koja ih povezuje.

Koliko god zeleo da se bar na 7 dana iskljucim iz desavanja na politickoj sceni kod nas, ova tema me je ipak stalno vracala nazad.

Batu pecine

2007-12-14T21:46:00.000+01:00

Na periferiji KL se nalazi prelepo cudo prirode, koje je covek od davnina koristio za svoja religiozna svetilista.

U tom delu grada zivi nacionalna zajendica Indijaca, a Batu Caves su pecine visoko u brdu (do koji vodi oko 200 strmih stepenika) u kojima se nalazi nekoliko budistickih hramova.

Zurke, pabovi, nocni zivot...

2007-12-14T21:40:00.000+01:00

Sve je mnogo drugacije nego sto biste ocekivali u zemlji za koju stemislili da je konzervativna i cija viza ima crveni dodatak.

O svim tim detaljima cu vam sad napisati na lokalnom dijalektu jer je tako bolje :)

Mdfgtyj nkert gbnwsd tkmsl n uij kopasd mmnfostd plert. Qery umn wrt u nkdnsm mio trp srdtd 40 gh 100 evra tgjik mqstr alo. gbnwsd tkmsl n uij kopasd mmnfostd plert. Qery umn wrt u nkdnsm mio rdtd gjik mqstr alo.

Jos vise detalja kad se vidimo.

U Maleziji je dosta prisutna foot masaza i masaza uopste.

41. sprat

2007-12-13T10:10:00.000+01:00

Danas sam bio u poseti najvisoj zgradi (ne toranj, nego zgrada koja se koristi za biznis ili stanovanje) na svetu (88 spratova) . Na 41. spratu. U pitanju je inace zgrada uprave naftne kompanije Petronas. A zgrade se zovu Petronas Twin Towers.

Slike govore vise od reci...

Oblacenje

2007-12-13T03:13:00.000+01:00

Nisam znao sta da ocekujem u vezi sa oblacenjem. Poneo sam i kratke pantalone, ali nisam znao da li cu moci da ih nosim. Nisam znao da li su suvise konzervativni ili ne.

Medjutim zanimljivo je da bar u ovom delu KL koji zovu "Zlatni trougao" gde je sediste hotela sa 5* i kongresnih centara, muskarci uopste ne nose kratke pantalone i sorceve, bez obzira na godine. Danas planiram malo da procunjam po ostalim delovima grada pa vam mogu preneti utiske odatle. Mozda je prosto vrsta gostiju takva da nista sem dugih pantalona nije prihvatljivo.

Zene se oblace saroliko. Moderno, ali i tradicionalno. Medjutim kada kazem tradivcionalno, mislim da je bas tradicija razlog za to, a ne iskljucivo religija. Nose marame, ali veselih boja. No jako su komunikativne spremne za razgovor i nisu povucene, pa zbog toga smatram da nije religija ta koja ih tera na oblacenje na taj nacin. Jer da jeste onda bi izbegavale bilo kakav kontakt pogotovo sa strancima. Naravno naidje i poneka zena obucena od glave do pete u crno sa prorezom za oci. Ali njih je jako malo.

No i ovo je mozda cinjenica da se krecemo jedino u svetskom delu KL.

Moja prezentacija

2007-12-12T06:06:00.000+01:00

A sada malo ono i zbog cega sam ovde. Juce je zavrsena jedna od 3 Diplo prezentacije. Necu vam pisati mnogo o tome, a slike vam mogu ilustrovati kako je bilo.

Pre

Tokom

Kolega Vlada na sceni

Posle

Akvarijum u KL

2007-12-12T06:02:00.000+01:00

Bozic u KL

2007-12-12T04:57:00.000+01:00

Ne ja, nego praznik.

Neverovatna je cinjenica da je ceo grad okicen. Da su svuda jelke. Da uveliko traju Bozicne zurke.

Svuda su ljudi sa crvenim kapicama i svuda su lpo okicene jelke. Ispred nekih hotela su cak religijski motivi rodjenja Isusovog.

Sve bi ovo bilo normalno da sam ja trenutno, recimo u Kopenhagenu. Medjutim ja sam u zemlji koja je 80 posto muslimanska.

Mogao bih opravdati hotele da time podilaze gostima, ali to sto se u pabovima i kaficima ljudi (domaci) vesele a Bozicnim zurkama uz sve elemente zapadnjackog praznika, to mi nije jasno. Da li je to pop kultura?

I da. Ono sto preovladjuje na svim ovim jelkama jeste belo paperje. Jako je zanimljiva ta potreba da ljudi iz ekvatorske zemlje simuliraju sneg. A verovatno ga nikada nisu videli uzivo.

Vreme

2007-12-12T04:49:00.000+01:00

Zivot u oblaku.

Na subjektivnih 40 stepeni.

To je ukratko opis klimatskih uslova. Visoka vlaznost sa relativno visokom temperaturom daju subjektivni osecaj da je temperatura mnogo visa. U ponedeljak je vlaznost bila takva da si non stop orosen, tj kapi se kondenzuju na tebi. A onda pocne da pada kisa, ali tako lagano, jer nastaje na nekoliko metara iznad zemlje. A kad pogledas ka svetlu sve lici na ono kada kod nas pada sneg.

Oni nose kisobrane ali nama ova kisa donosi olaksanje a od nje nisi mnogo mokriji nego kad ne pada pa se nista ne menja.

E sad. U mikroklimatskom smislu, nam mnogo vise smetaju air conditioner-i jer je temperatura u zatvorenom prostoru neverovatni 20 stepeni. I konstantno je hladno. A kada izadjes napolje mozes da se srusis od promene temperature i vlaznosti.

I da. Sinoc sam video zamagljene prozore. Ali sa spoljne strane. Hm. Covek svaki dan nesto novo nauci. A vi sad zamislite razliku u temperaturi.

Kuala Lumpur

2007-12-12T04:35:00.000+01:00

Vec sam pisao da sam smesten u hotel koji je u samom centru. To mi je dalo priliku da upoznam sam down town.

U samom centru su 90 posto hoteli a ostalo poslovne zgrade. Stambenih nema. To sa tolikim brojem hotela me je stvarno iznenadilo, ipak sam ocekivao menhetnovski pristup da ipak skoro sve budu poslovne zgrade. Ali ne. Hotel, hotel, hotel.... Ne zna se koji je veci od kojeg.

Raspitali smo se ovde da li ima jos cega u KL i gde obicni ljudi zive. Pa se spremamo ovih dana malo da obidjemo i siri centar grada i osetimo pravi zivot u ovom gradu.

Setajuci prvo vece gradom naisli smo i na market kvart u kojem je jedna ulica kineska ulica. Mene je najvise podsetila na prolaz na Zelenom vencu u najgora vremna. Samo sto ovde postoje mini boxovi sa bukvlano svime sto vam moze pasti na pamet. I Sve je jeftinije bar 2-10 puta od onih cena za koje ja znam. O kvalitetu necu da sudim, ali mislim da su stvari kvalitetnije od onih kinsekih kod nas i da su ovde one koje se rade u trecoj smeni kada Nike menadzment spava :) Sve je puno ljudi, svi se cenkaju... Ulica radi ceo dan i noc.

Taksisiti su zanimljiva fela. Moras i sa njima da se cenkas i to dobro. Razni ljudi su taksisti, a pre neko vece smo sa jednim imali diskusiju o staroj Jugi kakvu bi pozeleli svi politicari te bivse zemlje. Kada smo dosli do rasprave o 15 km morske obale koju Bosna ima i kako je time ostecena kao bivsa republika, shvatio sam da vise ne treba govoriti odakle dolazis. Da bukvalno je covek znao koliko u kojoj republici zivi muslimana, zasto se gde sta desavalo. Naravno mi smo na tapetu.

Pa posle recite da nismo dosli do statusa prekvalifikovanoe civilizacije.

Eh da. Policije nema nigde. ili ih ja bar nisam video.

Ljudi

2007-12-12T04:30:00.000+01:00

Ovakav stepen ljubaznosti jos nisam imao. Ljubazniji su cak i od indusa. Izgleda da je to azijatska osobina.

Svi se smese, svi ti se naklanjaju, svi ti se javljaju. Nije u pitanju samo hotelsko i ugostiteljsko osoblje vc i svi drugi koje sretnes.

Da li na ovo ima uticaja i drzavno uredjenje i politicke prilike u zemlji? Verovatno.

Pomalo ti bude neprijatno sto si ti nekada u sred razgovora sa sagovornikom a osoblje ti se naklanja i javlja. Naavno da moras da odgovoris i time prekines dotadasnju komunikaciju.

Naravno da sve ovo prija, ali je ipak pomalo cudno. Ali dobro ako nista bar iza ovih osmeha i ljubaznosti izgleda kao da stvarno stoji prava emocija za razliku od Mc Donald's ljubaznosti i vestackog osmeha.

Prijatna zemlja, ljubazni ljudi.

Pogled iz sobe nocu

2007-12-11T04:42:00.000+01:00

Konacno....

2007-12-10T09:48:00.000+01:00

I konacno sam na izlazu iz aviona. Da li sam andole ostavio u Bg? Prvo sto mi pada napamet pre nego sto sam izasao napolje i suocio se sa 29 stepeni i vlaznoscu od u tom momentu samo 80 posto. A ja u duksu, sa jaknom u ruci.

Aerodrom prelep. Uredjen. Cist. Sa tapaciranim stolicama, ali one nisu masne i izgorele. Odmah smo morali vozom (onim sto ide automatski bez vozaca) u drugu zgradu gde je pregled pasosa i preuzimanje prtljaga.

Sve bez guzve. Nekoliko redova. Dovoljno saltera. Sve ide relativno brzo. I ovde se ljudi razvrstavaju u grupu kojoj i mi pripadamo sa nasim pasosima i onu drugu - ali ovoga puta malezijsku. Dakle i EU i svi ostali smo zajedno. Prvi put posle X putovanja. U stvari se i ne secam kada sam zadnji put bio na nekom prelazu a da ne pise "non EU".

Sve ide brzo. A onda. Opet mi pravimo problem. Ne mogu da nas nadju na spisku u kojem stoji koliko dugo mozemo da ostanemo u zemlji. Da li smo SFRJ, SRJ, SCG, ili samo S. Prvo nam kazu 15 dana, pa onda opet konsultacije pa nam kazu mesec dana. Svejedno nam jer mi ostajemo manje od 10 dana.

Posle toga jos jedna briga. Da li je nas prtljag dosao sa nama ili cu moati svako vece da perem ves kako bih mogao sutra normalno da izgledam. Srecom torbe su dosle gde i mi, a ne u Australiju ili Papua Novu Gvineju.

Cenkamo se sa milijardu napasnih taksista ispred aerodroma. Vlaga i temperatura ipak idu njima u korist. Uspevamo da se dogovorimo i krecemo put KL, koji je oko 50 km od aerodroma.

Sve je zeleno. Mnogo zeleno. Iz aviona sam prilikom sltanja prvi put video hiljade hektara pokrivenih zelenim palmama. Vlaga pogoduje vegetaciji....

Veciz daljine se naziru bliznakinje, do skora najvise zgrade na svetu. Grad pun oblakodera. Ja sam smesten u hotel u samom centru. Vidim Kongresni centar gde ce biti konferencija. Ali ne samo to pogled mi je takav da, da sam slucajno u Parizu, onda bih sigurno gledao u Ajfelov toranj :)

Dakle, moj pogled iz sobe:

Komfor na sedmom nebu

2007-12-10T06:08:00.000+01:00

Avion koji smo leteli malo vise od 7 sati na poslednjoj destinaciji dolaska u Maleziji je bio veoma komforan.

Sacekalo nas je ljubazno osoblje, koje po mojim pretpostavkama ne odslikava stanovnistvo Katara (Qatar Airways je prevoznik) ili moje poznavanje ove drzave ipak nije ni dovoljno osnovno :) Ocekivao sam da cu mozda sresti i nekog naseg stjuarta.

Na sedistu nas je sacekalo zanimljivo pakovanje za put - cetkica za zube, veoma veoma mala pasta za zube, carape (kada se izujete - da da- izujete), zaklon za oci, cepovi za usi. Smestili su nas pore prozora u udobna sedista sa malim televizorom ispred svakog sedista.

Uzivao sam gledajuci aktuelne TV serije i filmove.

Klopa. Hm. Probao sam prvi put teletinu (ubio si bambija :)) sa boranijom i kokosom ?!

Pred zoru su stjuarti zatvorili sve prozore, a mi se zapitali zasto. Sve dok se nismo usudili da otvorimo zaklon malo i da ga odmah sklopimo. Ne zbog toga sto su gremlini odvaljivali krilo, nego zato sto je napolju bilo toliko belo da covek ne moze da gleda. Bili smo iznad belih oblaka a nebo je bilo vedro. Gore nego suncani dan na ski stazi.

Pred samo sletanje jos jednom su nas podsetili na belesku sa nase vize. Suptilno su rekli da je kazna za posedovanje nedozvoljenih stvari (citiram) "dekapitacija".

Lepsu dobrodoslicu nisam mogao dobiti. Odmah sam pretresao sve dzepove :)

Medjutim iznenadjenje je tek sledilo ...

Atina – Katar

2007-12-09T10:56:00.000+01:00

Bila je ovo predivna prilika da odgledam filmove iz holivudske produkcije za koju ne bih rekao ni da postoji. Komedije kojima se ne smejes cak ni kada kecapom isprskaju glavnog glumca ili akcione filmove u kojima superheroj sve resava u zadnji 2 minuta filma i to naravno pesnicama.

Lep air-bus, udoban, usluga dobra. Klopa solidna. Izbor muzike takodje dobar.

I onda sletanje u Dohu. Aerodrom unutra nije veci od Beogradskog, samo je bar 20 puta puniji I frekventniji. A I povrsina piste je isto toliko puta veca. Tu sam nasao neku konekciju koja mi je omogucila da promenim statuse koje ste pratili kako se ne biste mnogo nasekirali zbog mene  Klopao sam nesto za sta kazu da je piletina. Ubacio jos jednu valutu u novcanik i na jedvite jade ubio skoro 3 sata slobodnog vremena. Prosto covek nema sta da radi tamo.

Poleteo sam za Kuala Lumpur oko pola dvanaest i odmah na satu dodao pet sati, sto je ukupno 7 sati od Beograda. Kazu da se ovako covek lakes prilagodi mestu gde putuje, nego da to uradi u samom trenutku dolaska.

U inat svima koji su ocekivali zanimljive BBC vesti za sada je sve islo dobro :)

Beograd – Atina

2007-12-09T10:53:00.000+01:00

Lep I sredjen aerodrome “Nikola Tesla”. Sav sija I bljesti. Cak su I kaficimoderni, poa veoma podsecaju na one u inostranstvu. Samo sto su verovatno zbog sindikata zadrzali starije gospodje kao ugostitelje (zle duse bi ih nazivali brkatim babama). Cetiri put ate pita sta hoces, ckilji dok kuca u kasu. Sve ostalo pretpostavljate.

Uf, taj ATR. Avion koji je pravljen za patuljke, ili mozda za Slovene bas kada su se doselili. Medjutim pored toga sto uvek izadjem sa modricama na kolenima i temenu na sve to nego jos imam I zujanje u usima od dobre izolacije. A da se plasim aviona, stalno bih video scenu kako gremlini kidaju jednu po jednu elisu.

No sve je dobro proslo, cak su i sendvici bili ok, mada bih ih pre nazvao posluzenjem na koktelu.

Stigli smo u transfer zonu, a tamo na salteru nema nikoga. Samo obavestenje fontom 10 da treba pozvati neki broj telefona. Nakon toga je dosao neki mladic i pitao da li mi letimo za Kulala Lumpur i uzeo nam pasose i karte i rekao da ce doci za 3 minuta. Posle 30 minuta sam vec sebe video pored nekih imigranata kako cekam privremeni pasos. A pojavio se tek posle sat vremena, pa je ovo bio najduzi chek in koji sam doziveo.

Ali sam bio srecan, jer bolje cekanje na aerodromu nego u nekom cumezu.

Viza za Maleziju

2007-12-05T14:38:00.000+01:00

Evo ako se neko sprema da otputuje u dalku nam i prijateljsku Maleziju nekoliko informacija o viznom rezimu.

Nasa zemlja je jedna od dve zemlje Evrope kojima treba viza. SReca pa smo se razdvojili sa Crnom Gorom inace bismo kao SCG bili jedina zemlja :)

Ambasada na Dedinju, blizu Kluba poslanika. Na kapiji prvo iznenadjenje. Sluzbenik izlazi iz kucice i sa velim osmehom nas pita sta nam treba. Odmah nas najavljuje i ispraca do lepe zgrade.

Unutra nas docekuje prijatna atmosfera, sa foteljama i lepim materijalima o Maleziji. Mi se nauceni na Sengen vize raskomotili ocekujuci detaljnu kontrolu svih dokumenata. Medjutim nakon brzog pregleda dokumenata, tj nakon 30 sec dobijamo odgovor da je sve u redu.

Kazu, lepe ste hotele odabrali :)

Javi ce nam kad budu gotove vize. Na izlazu nam daju materijale o turistickim informacijama.

Mislim da nije ni bilo sumnje da cemo ove petoevarske vize lako dobiti.

Vec sutradan ujutru lep zenski glas nas obavestava na mobilni da mozemo da dodjemo po vize.

Nakon preuzimanja sa osmehom nam zele lep provod.

Nije bajka.

Otvaramo pasose, lepe pecat vize, a na dnu... Crvenim mastilom odstampano da je posedovanje ilegalnih susptanci kaznjivo smrtnom kaznom.

Zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz.

Jeza vas podidje bez obzira sto nikada sebe niste videli kao medjunarodnog trgovca drogom. Odmah mi je nekoliko filmova pred ocima.

No to ce verovatno biti samo jedna od anegdoti sa ovog putovanja.

Pisemo se iz egzoticne Malezije.

Inverzne obaveze

2007-12-05T14:06:00.000+01:00

Prethodnih dana sam se osecao pomalo cudno. paralelne obaveze na poslu, ali i pripreme za Petnicku konferenciju i odlazak na konferenciju u Kuala Lumpur.

No iako Petnicka konferencija pocinje sutra, a u maleziju idem u subotu, morao sam ovih dana vise da se spremam za Maleziju. Jer cu se iz Petnice malte ne vratiti direktno za polazak na aerodrom.

Potpuno cudno i inverzno. Sve vreme ti veci prioritet u spremanju ima kasnije putovanje.

Ali sta ces.

Sto bi rekli "Gde su mladi tu je sala".

Evo obecanog bloga

2007-12-05T14:03:00.001+01:00

Znam da sam vas sve naucio da kada god negde otputujem dobijete bar jedan e-mail o tome kako se provodim i kako je tamo gde sam.

Rim, Bukurest, Zeneva, Tunis, Atina, Bombaj....

Odlucio sam da sada ovako pisem svoje utiske, jer ce mnogo vise ljudi moci da dobije zanimljive informacije.

E sad da li ce ovo da preraste i u nesto vise od povremenih postova sa putovanja, to niko ne zna.